Najveća All Inclusive Prevara – Hotel Tropical FURKA

Najveća turistička prevara - Hotel Tropical Furka, Halkidiki

Naša priča započeta je i završena, upravo isped ovog znaka. Na prvi, izmoren pogled iz autobusa, nakon više od 17 sati vožnje i tri pogrešna skretanja, naišli smo na jedan sasvim običan znak koji nas je usmerio sa magistralnog puta u žitno polje.

Tih pola kilometra kroz njive, dali su nam vremena da razgledamo okolinu i predele, koji su nam zaličili na najlepše vojvođanske oranice. Naglašavam zaličili jer će se u daljem toku letovanja ispostaviti kao furkanska staza gologote za svakodnevne rutinske aktivnosti, poput odlaska na plažu, grad ili prodavnicu.

Iskrcavanje putnika, prikupljanje prtljaga i sabiranje usputnih utisaka, nakratko je bilo prekidano šapatnom konstantacijom vidno uznemirenih i dezorijentisanih putnika o nedođiji u koju su dovezeni. Jedan stariji čovek je u šali, izgovorio jezivo tačnu, pregognitivnu misao, “Tropical Hotel nalazi se u žitu, našim dragim gostima uvalili smo kitu”.

Ne baš dobar početak medenog meseca, ali računam da će za 1100 evra u narednih deset dana, usluga smeštaja zasigurno biti odlična, hrana vrhunska, a shuttle kombi spreman da nas odveze i vrati u bilo koje vreme sa plaže. No, nije nam mnogo trebalo da shvatimo da ceo sistem liči na bure koje pušta vodu sa svih strana, koje zaposleni nevešto i sporo krpe, dok vi ostajete razočarani jer ste odvojili ne malu sumu novca za odmor iz snova, koji vam je obećan.

Sve može da se progleda kroz prste, osim ishrane. Hrana je kao u kasarni. Neraznovrsna, bezukusna, nedovoljna. Ishrana dece se uglavnom svodi na špagete sa kečapom i sladoled kada ga ima. U restoranu često nestane escajga i čaša pa se čeka da budu oprane kako bi se moglo jesti. Doručak je stalno isti i spremaju se najjednostavnija jela. Nikada nisu bila, naprimer, jaja na oko. Samo kuvana jaja i kajgana. Ručak i večera su izuzetno loši. Pored već malog izbora “najbolja jela” nestanu na početku, već u prvih pola sata i posle ih više nema. Uglavnom su to makarone (prazne), pirinač, krompir pire, brokoli, grašak, kukuruz, karfiol. Mesa je malo, nije raznovrsno, a ni ukusno. Gosti su se od muke šalili da zapravo potiče od mamuta, pokušavajući da objasne čudan šmek kojim je odisalo. Dezerta nekada ima, nekada nema, a nekada poželite da ga nema. Žele čudne boje. Jedan kolač u tepsiji umuljan od kojekakvih sastojaka, koji gosti sami vade kašikama u tanjir. Salata i voće loše svežine. Ukratko, jela nisu ni za čulo vida, ni za čulo mirisa, a kamoli za čulo ukusa. Zanemarićemo dlake i riblje iznutrice na koje smo imalu čast i zadovoljstvo da naletimo tokom obedovanja.

Galerija slika iz kuhinje

Usko vezano za ishranu jeste obećana užina i sladoled. Sladoled smo najpre dobijali od 16:00 do 17.30 časova, pri tom da ga već u 17:00 časova, nije bilo, jer je hotel obezbeđivao 4 kutije sladoleta na 160 gostiju. Nekoliko njih je uputilo direktan email žalbe Agenciji, nakog koga su se pojavili ljudi iz Barcina, održavši sastanak sa rukovodstvom hotela. Krzni štab je doneo odluku da agencija snosi troškove sladoleda, kako bi se stišalo goruće nezadovoljstvo. Nakon sastanka, sladoled je bio dostupan ceo dan. Što se užine tiče, ona se deli u određeno vreme. Morate da žurite, jer nema dovoljno. Dobro ste pročitali DELI. Platili ste all inclusive, ali ste ograničeni na dva keksa i štapić.

Sastanak kriznog štaba

Dobijena užina

Put do plaže, predspavlja poseban izazov svakoga dana. Iako je agencija tvrdila da najbliže plaže ima 1,1 km, a do centra grada 1,5km, već prvoga dana zaključili smo da je to apsolutna laž. Računajći da odokativnom medotom procene možemo doći do pogrešnog zaključka, u pomoć smo pozvali moderne tehnologije pametne satove, telefone, google mapu, čak i automobil. Sva četiri načina računanja pokazala su gotovo identične rezultate sa razlikom od oko ± 50m. Činjenično stanje je sledeće, do najbliže plaže treba prepešačiti 1,4km, do centra grada 2,2km, a do gradske plaže 2,3km. Pri tome, skrećemo pažnju da se do ovih destinacija stiže kroz njive, zemljanim putem sa pokojim oštrim kamenom, tek toliko da vam se zabije u petu kroz papuču. Ukoliko želite da do plaže i grada stignete asfaltnim putevima, preći ćete 2,7km do centra i 2.8km do plaže. No, zbog lične bezbednosti, neosvetljenosti magistralnog puta i nepostojanja pešačke staze, gosti hotela prinuđeni su da šetaju kroz njive. Ovde vidimo flagantro kršenje pozitivnih propisa Republike Srbije, jer se gosti svesno dovode u zabludu u pogledu udaljenosti smeštaja od plaže i centra grada, što dalje može predstavljati osnov za tužbu.

Posebno jezivo, bude kada padne mrak, a treba da se vratite u smeštaj iz grada. Pošto se krećete kroz njive, prirodno je da nema osvetljena. Jedine svetle tačke jesu Mesec i lampa na telefonu. Pošto se tim putevima kreću traktori i teška poljoprivredna mehanizacija, neretko možete naići na vagaše (dubok usek točkova u zemljanom putu) pri čemu su povrede stopala gotovo neizbežne. Druga stvar na koju vredi skrenuti pažnju jeste bezbednost. Kretanjem po mraku, kroz njive, sebe činite ranjivim i izloženi ste tome da budete presretnuti, opljačkani ili da vam bude ugrožen život i telo. Pošto se poslednja tura kombija koji smo imali na raspolaganju kao prevoz do željene lokacije, završava svakoga dana u 20:30h, najpametnije je ostati u smeštajnoj jedinici i ne mrdati nigde tokom večernjih sati. Na snimcima, možete videti okruženje hotela i put do najbliže plaže (ubrzan 4 puta, kako bi se uštedelo vreme gledanja)

Hotel Tropical - Okruženje

Hotel Tropical - Put do plaže (4x ubrzano)

Jedan kombi na 160 gostiju, sa prevoznim kapacitetom od 8 mesta, treba da zadovolji sve potrebe hotela. Da stvar bude još gora, ne putuje po nekom utvrđenom rasporedu (koji je okačen na oglasnoj tabli hotela) već po dogovoru, uz večito kašnjenje. Na prednjem vetrobranskom staklu, su zalepljene samo vinjete za Grčku i Severnu Makedoniju, ali ne i registraciona nalepnica Republike Srbije, iz čega smo zaključili da kombi nije registrovan, što nam je i vozač više puta potvrdio. Roditelji strahuju da decu prevoze kombijem za koji se ne zna da li je tehnički ispravan, po zemljanim putevima. Međutim, njima to ne igra veliku ulogu. U više navrata su se hvalili kako rekord po broju prevezenih gostiju u jednoj turi 18 ljudi. Na naše pitanje, otkud toliko ljudi kada kombi može da preveze samo osmoro, dobili smo odgovor da je počela kiša i da je je kombi umesto dve-tri ture prevezao jednu kako gosti ne bi kisnuli, kao i da su najmanji putnici (odnosno deca) bili prevoženi u gepeku kombija. Drugim rečima, gosti su platili all inclusive uslugu, očekivali mnogo, a dobili to da se deca prevoze u prtljažnom delu kombija, što je ogromna sramota za agenciju, hotel i sve one koji participiraju u tome.

Posebnu vrstu šoka doživite kada treba dobijete ključeve svog apartmana. Iako je check in u 14:00 časova, agencija je namestila tako da autobus stigne između 09:00 i 10:00 časova, što znači da imate oko 4-5 sati do upotrebe ključa. Oni spremniji, ponesu opremu za kupanje i presvuku se u zajedničkom kupatilu upravne zgrade i iskoriste vreme za sunčanje i kupanje na bazenu. Oni malo manje spremniji, imaju dve mogućnosti da otvore (jedva zatvoren) kofer i rovare po stvarima ne bi li pronašli željeni komad odeće koji će im olakšati patnju ili da ostave sve kako jeste, pa da to obave u miru svog privremenog kutka kada ga se domognu. Većina ljudi opredeli se za drugu opciju. Šeta po drvorištu, sedi u lobiju, vrti palcem po ekranu telefona, čeka. Nervoza je svepristuna. Menadžment hotela se u ovom terminu svojski trudi da naplati boravišnu taksu od 1,5 eur po danu za svakog gosta ponaosob, tako da četvoročlane porodice imaju izdatak od 60 eura, koji im nije unapred predočen, pa su svađe sa recepcijom prilično česte oko ove teme. Oko 14:30 časova, recepcionerka, govori da se može otići do apartmana i preuzima ulugu vodiča. Pošto se čekanje odužilo, vodič vam zapravo i nije potreban, jer ste već upoznali sve brojeve bungalova koji okružuju kompleks. Ubijajući vreme do ulaska u apatman, shvatite da hotel zapravo i nije hotel u pravom smislu reči, već se više radi o bunkerima koji okružuju upravnu zgradu. Privatnosti gotovo da nema. “Terase” su male i zajedničke, a buka neizbežna. Prvo što vam upada u oči, po ulasku u apartman jeste kupatilo. Ono evidentno nije planirano da postoji prema prvobitnim projektima, pa je naknadno dozidano. Kada se približite, shvatite da ono zapravo nema prozore. Prekidač koji postoji na zidu, istovremeno pali i svetlo i ventilaciju, koja proizvodi paklen zvuk, pa se često dešava da ukoliko neko noću ode do toaleta, to ostali “ukućani” ne mogu da ne znaju. Sobe nemaju fen, televizor i sef uglavnom ne rade, fale baterije u daljinskom upravljaču za klima uređaj i poneka sijalica. WI-Fi očajno slab. Protok prema merenjima je negde oko 0.49mb/s. Higijena u sobama je loša. Svakodnevno se odnosi smeće i čisti pod. Daska WC šolje se samo spusti da izgleda kao da je brisano. Posteljina i peškiri se menjaju jednom u pet dana. Kreveti se nameštaju ofrlje. Kao mali test ostavili smo praznu bočicu šampona u tuš kabini, koja nije bačena deset dana. Takođe jedan od većih nedostatak jeste nepostajanje garderobera ili prikladnog komada nameštaja za odlaganje odeće.

Pošto se hotel nalazi u njivama, duž komleksa se proteže veštački kanal za navodnjavanje. Voda je stajaća i pogoduje razvoju komaraca i žaba koji su sveprisutni u sklopu komleksa. U večernjim satima bez autana se ne može sedeti na dvorištu. Neretko se mogu videti žabe koje plivaju u bazenu. Bezbednost dece na bazenu je na veoma niskom nivou, jer ne postoji spasilac, a bazen ima ozbiljnu dubinu. Bar koji radi pored bazena, deli piće koje je zaista lošeg kvaliteta. Pivo sa 1-2% alkohola, slabo i bezukusno, koncetrati od sokova i sl. Gosti nemaju nikakvu indenfikaciju da pripadaju hotelu, bilo ko može da uđe u bar, bazen, restoran. Jedina pohvala se može uputiti firmi Garden Centar koja se bavi održavanjem zelenih površina, jer rade odličan posao.

Radnici hotela, ispričali su nam da je Hotel Tropical u vlasništvu nemačke porodice, koja je menadžerisanje porepustila svom sunarodniku Filipu (rođen 1998 godine), koji već dvanaest godina živi u Grčkoj i poznaje prilike u zemlji, kao i da je turistička agencija Barcino Tours zakupila kompleks radi masovnog dovođena turista isključivo iz Srbije i Makedonije, uz all inclusive automoniju hotela, koja dovodi do nezadovoljstva gostiju, u šta smo nažalost imali prilike i sami da se uverimo. Celokupan utisak je da je sve vrlo nevešto organizovano u cilju da se za minimalan trud uzme velika količina novca od turista. Pošto se agencija ograđuje od svega, turista koji je platio debelu provizuju agenciju, ima potpuno isti tretman kao i da je došao samostalo preko booking-a ili tripavisor-a.

Uprava hotela i agencija uspeli su da opovrgnu narodnu umotvorinu “Koliko para, toliko muzike” jer se ovde za ozbiljnu količinu novca, dobije daleko manje od onoga što bi vam usledilo da ste se opredelili za neki drugi hotel. Savet, izbegavajte Tropical hotel i agenciju Barcino tours u širokom luku.